top of page
This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.Start Now

Pravila igre

Istorijski razvoj pravila fudbalske igre

 

Kada je u Engleskoj oko 1650. godine ukinuta zabrana igre loptom uvedene kraljevskim dekretom 1314. godine igra se brzo širila po školama.  Nekih određenih pravila nije bilo, osim što se nije smelo igrati rukama.

Igrači po školama su se podelili u dva tabora:

  • pristalice ragby running game (ragbija) gde se lopta mogla igrati rukom i

  • pristalice dribling game (fudbala) gde se isključivo igralo nogom

Godine 1855. u Šefildu i Kembridžu osnovani su prvi engleski fudbalski klubovi. Povećanjem broja klubova nastala je potreba za organizovanom igrom. Pristalice dribling game prihvatile su 1863. pravila koja je za ovu igru napravio M. Tring (1862) rektor škole u Uppinghamu i iste godine u Londonu osnovali prvi fudbalski savez Football Association koji je propisao 13 prvila za igru. Tek od te godine može se govoriti o fudbalskoj igri u današnjem smislu.

Prva pravila su propisivala:

  • Veličina igrališta je bila je utvrđena na 200 jardi h 100 jardi (182,88 m h 91,44 m) i razmak između stativa na na golu 7,96 jardi (7,28 m). Na golu nije postojala prečka.

  • Ekipa se sastojala od 11 igrača.

  • Svako igranje rukom i glavom bilo je zabranjeno, protivnik se mogao napadati samo ramenima i grudima.

  • Posle svakog pogotka ekipe su menjale strane.

  • Nešto kasnije dimenzije igrališta su smanjene na 140 h 70 jardi

Od tada pa do 1929. pravila su se usavršavala i proširivala novim odredbama.

Dopune pravila izvršena su ovim redom:

  • 1864. je izvršena prva dopuna kojom su propisane fudbalske cipele.

  • 1866. uvedeno je pravilo ofsajda. Ofsajd je bio kada igrač primi loptu na protivničkoj polovini, a ispred sebe nema najmanje tri igrača. Do te godine u ofsajdu je bio svaki igrač, koji je u momentu dodavanja bio ispred lopte što je uzeto iz ragbi pravila.

  • 1867. uveden je konopac koji je spajao vrhove stativa, ispucavanje lopte ispred gola i zabrana postizanja gola direktno iz slobodnog udarca.

  • 1870. uvedeno je igranje glavom,

  • 1871. u ekipu je uveden golman, kojem je bilo dopušteno igranje rukom.

  • 1873. uveden je korner. Korner se izvodio sa poprečne linije 15 metara levo ili desno udaljen od gola.

  • 1874. za prekršaj pravila igre uvedeno je kažnjavanje slobodnim udarcem.

  • 1875. određene su dimenzije gola širina 7,32 m i visina 2,44 m, sa obaveznim postavljanjem prečke.

  • 1878. uvedena je pištaljka za sudiju za davanje znakova prilikom prekida igre.

  • 1880. dimenzije igrališta su svedene na 110 h 53,33 jardi (100,58 h 51,48 m)

  • 1881. određeno je vreme trajanje igre i prava i dužnosti sudije.

  • 1884. uvedene su pomoćne sudije, ali su su se kretali nešto dalje od igrališta.

  • 1889. određena je veličina i težina lopte.

  • 1891. na predlog Iraca uveden je kazneni udarac – jedanaesterac, obeležen kazneni prostor, golmanov prostor i mreža na golu. Od te godine pomoćne sudije sude kao linijske sudije.

  • 1897. uvedeno je trajanje igre od 90 minuta

  • 1905. zabranjeno je golmanu istrčavanje sa gol linije pri izvođenju jedanaesterca.

  • 1906. uveden je odmor u poluvremenu od 5 minuta.

  • 1912. golmanu je zabranjeno igranje rukom van kaznenog prostora

  • 1913. korner se izvodi sa ugla igrališta.

  • 1924. uvedeno je pravilo da svi igrači prilikom izvođenja jedanaesterca moraju biti van kaznenog prostora udaljeni od lopte najmanje 9,15 m

  • 1925. promenjeno je pravilo ofsajda i dopušteno da igrač u napadu na protivničkoj polovini igrališta, u momentu kada mu njegov saigrač dodaje loptu mora imati pred sobom najmanje dva igrača.

  • 1929. za grešku pri izvođenju ubacivanja lopte u igru umesto slobodnog udarca dosuđuje se novo ubacivanje u korist druge ekipe.

Od tada pa do danas uvođene su neznatne izmene osnovnih pravila.

 

O pravilima

 

Postoji 17 fudbalskih pravila. Sva su pravila stvorena za svaki nivo fudbala, iako su očigledne promene kod juniora, seniora ili žena. Pravila, kada je potrebno, postaju fleksibilna. Tako bezbrojne odluke IFAB-a pomažu u boljoj regulaciji fudbalske igre.

Fudbalska pravila, još poznata i kao fudbalski zakoni, pomažu u odigravanju fudbalskih utakmica. Svako novo pravilo i izmenu postojećih mora da potvdrdi IFAB.

 

Igrači, oprema i sudije

 

Svaka ekipa se sastoji od najviše 11 igrača (ne računajući zamene ili rezerve), od kojih jedan mora biti golman. Pravila takmičenja određuju minimalan broj igrača koji je potreban za stvaranje ekipe, što je najčešće sedam. Golman se može koristiti rukom ili dlanom te se kretati s loptom u rukama, ali samo unutar šesnaesterca ispred svog gola, ne protivničkog. Iako ostale igrače raspoređuje trener, nema nikakvog ograničenja što se tiče njihovih pozicija i kretanja.

Osnovna oprema koja je potrebna za nastup uključuje majicu, šorc, čarape (štucne), kopačke i adekvatne štitnike za potkolenicu. Ne smeju nositi ništa što je opasno za protivničkog igrača ili tog samog igrača; nikakav nakit, pa čak ni venčani prsten. Samo sudija sme, to jest treba da nosi sat. Golmani moraju da imaju drugačiju opremu od saigrača, protivničkih igrača i sudija.

Više igrača može biti zamenjeno tokom utakmice. Maksimalan broj zamena tokom međunarodne tačmičarske utakmice ili ligaške utakmice je tri, iako broj zamena može varirati u nekim drugim ligama ili prijateljskim utakmicama. Najčešći su razlozi za zamenu povreda, umor, slaba igra i taktička promena. Prema propisima FIFA-e, zamenjen igrač ne sme više ući u igru za vreme te utakmice.

Utakmicu sudi glavni sudija, koji ima puna ovlašćenja da sprovodi sva fudbalska pravila tokom utakmice za koju je izabran da sudi (5. pravilo). Odluka glavnog sudije je konačna. Glavnom sudiji pomažu pomoćne sudije, a svuda bi trebalo da bude i četvrti sudija, iako FIFA to ne zahteva. Glavna je uloga četvrtog sudije pomaganje ostaloj trojici sudija i ako je potrebno i zameni jednog od njih, usled povrede na primer. Budući da u tom slučaju nema četvrtog sudije, na Svetskom prvenstvu 2006. vidi se da postoji i peti sudija, koji zamenjuje četvrtog.

Igralište​

 

Zbog engleskog porekla fudbala i nadmoći britanskih saveza u ranim danima IFAB-a, standardne dimenzije fudbalskog igrališta izražene su u jardima. Tako, na primer, jedanaesteracnije udarac upućen sa jedanaest metara, već sa dvanaestjardi. Iako se danas sve više preračunava u metre, fudbalske nacije s engleskog govornog područja i dalje koriste jard kao mernu jedinicu.

Igralište je u obliku pravougaonika. Za međunarodne utakmice, dužina ne sme da prelazi 90 do 100 metara, a širina bi trebalo da bude između 65 i 75 metara (nekada dužine od 90 do 110 metara i širine od 45 do 90 metara, a danas 105–110 m sa 68–75 m - po propisima UEFE).

Igralište je omeđeno 12 cm širokim poprečnim i uzdužnim linijama, a podeljeno je srednjom linijom (linija centra) na dva jednaka dela. Sredina igrališta je obeležena krugom (poluprečnika 9,15 m). Ove duže linije (uzdužne linije) nazivaju se aut-linije (kad lopta ode preko te linije izvodi se aut), a kraće (Poprečne linije) gol-linije (na njima su postavljeni golovi).

Na oba kraja igrališta u sredini poprečne linije nalazi se po jedan gol (7,32 m dužine i 2,44 m visine). Gol se sastoji od dve stative povezane prečkom, na kojoj je pričvršćena mreža. Stative i prečka su okruglog (ranije kvadratnog) preseka odnosno prečnika 12 cm.

Golmanov prostor je pravougaonik. Na 5,5 m levo i desno od unutrašnje strana stative ucrtane su dve vertikalne 5,5 m duge linije, a njihove krajeve spaja linija koja je paralelna sa poprečnom stranom igrališta.

Kazneni prostor je pravougaonik ucrtan oko golmanovog prostora. Njegove dve kraće strane koje ulaze u teren igrališta, duge su 16,5 m, a isto toliko su udaljene i od unutrašnje strane stativa. Linija koja spaja njihove krajeve paralelna je sa poprečnom stranom igrališta. U tom prostoru je tačkom obeleženo mesto sa kojeg se izvodi kazneni udarac (11 m od gola) Sa vanjske strane pravougaonika, ispred sredine kaznenog prostora je segment poluprečnika 9,15 m čiji je centar u tački s kojeg se izvodi kazneni udarac.

 

Trajanje utakmice i određivanje pobednika

 

Standardna utakmica za odrasle sastoji se od dva dela od 45 minuta poznatih kao poluvreme. Dakle, utakmica traje 90 minuta. Obično je između dva poluvremena odmor od 15 minuta.

Glavni sudija je jedini službeni merilac vremena na utakmici. On donosi odluku kolika će biti nadoknada izgubljenog vremena. Vreme se gubi obavljanjem zamena, pružanja medicinske pomoći povređenom igraču, slavljenjem postignutog gola. Glavni sudija će pokazati četvrtom sudiji kolika je nadoknada, a ovaj će podignuti malisemafor koji pokazuje igračima i publici koliko se minuta nadoknađuje.

Utakmice u ligi mogu završiti i nerešeno, ali u kupu se mora dobiti pobednik. U toj fazi takmičenja nerešena utakmica posle odigranih 90 minuta rešava seprodužecima, a ako je i tada nerešeno, onda se pristupa izvođenju jedanaesteraca. Golovi postignuti u produžecima se u službenim statistikama računaju kao da su postignuti tokom regularnih 90 minuta. Kod jedanaesteraca, to je drugačije. Oni postignuti tokom produžetaka računaju se kao i gol iz igre (tokom 90 minuta), ali oni postignuti posle 90 minuta i produžetaka se u službenim statistikama ne računaju.

Takmičenja koja se održavaju dvokružno (ekipe igraju jedna protiv druge dvaput; jednom kod kuće, jednom u gostima) mogu koristiti pravilo gola u gostima, ako dve ekipe imaju jednak broj bodova na kraju takmičenja. Ako je i broj golova u gostima takođe jednak, onda se može izračunati odnos dosuđenih i iskorišćenih jedanaesteraca. Druga varijanta je odigravanje nove, odlučujuće utakmice.

U kasnim 90-im godinama 20. veka, IFAB je počeo da eksperimentiše s načinima koji bi omogućavali završetak utakmice bez izvođenja jedanaesteraca. To su bilizlatni gol i srebrni gol. Zlatni gol znači trenutni završetak utakmice i pobedu ekipe koja je postigla gol. Srebrni gol donosi pobedu ekipi koja ima prednost na kraju produžetka. Pravilo zlatnog gola uvedeno je na Evropskom prvenstvu u Engleskoj, a srebrni gol na Evropskom prvenstvu 2004. u Portugalu. Eksperimenti sa zlatnim i srebrnim golom su prekinuti, pa se IFAB vratio tradiciji i odigravanju produžetaka do kraja.

 

Lopta u igri i van igre

 

Po pravilima postoje dva osnovna dela igre: lopta u igri i lopta van igre. Sve vreme od početnog udarca pa do kraja poluvremena, osim kada lopta izađe van granica igrališta ili sudija zaustavi igru, lopta je u igri. Kada lopta nije u igri, ona se vraća na jedan od osam sledećih načina:

  • Početni udarac: na početku utakmice, poluvremena ili produžetka, ili nakon gola protivničke ekipe.

  • Aut: kada lopta celim obimom pređe aut-liniju, lopta je dodeljena ekipi suprotnoj od one koja je zadnja dotakla loptu.

  • Gol-aut: kada lopta celim obimom pređe gol-liniju, a da gol nije postignut, pod uslovom da je ekipa koja je napadala zadnja igrala (dotakla) loptom, gol-aut je dodeljen ekipi koja se do kraja te akcije branila.

  • Korner: kada lopta celim obimom pređe gol-liniju, a da gol nije postignut, pod uslovom da je loptom poslednja igrala ekipa koja se branila, lopta je dodeljena ekipi koja napada.

  • Indirekt: lopta se dodeljuje ekipi suprotnoj od one koja je napravila prekršaj koji nije ometao protivnika (ofsajd, predugo držanje lopte u rukama golmana, igranje rukom van 16 metara).

  • Slobodan udarac: dosuđuje se u korist ekipe igrača nad kojim je izvršen prekršaj.

  • Jedanaesterac: dosuđuje se u korist ekipe nad čijim igračem je napravljen prekršaj u šesnaestercu protivnika.

  • Sudijsko bacanje: dešava se kad sudija zaustavi igru. Razlog zaustavljanja može biti ozbiljna povreda igrača, ulazak stranog lica u teren, probušena lopta i slično. Ovakav se nastavak utakmice ređe viđa na utakmicama za odrasle.

 

Prekršaji i kazne

 

Prekršaj u fudbalu nastaje kada igrač ugrozi suparničkog igrača na jedan od brojnih načina: igranjem rukom, guranjem protivnika, rušenjem protivnika (faul)... Za takve vrste prekršaja dosuđuje se slobodan udarac ili jedanaesterac, u zavisnosti od toga gde je prekršaj napravljen. Ostali prekršaji kažnjavaju se indirektom.

Sudija može kazniti igrača, zamenu (čak i ako zamena nije u igri), te osoblje (fizioterapeuta, trenera...žutim ili crvenim kartonom. Kazniti se može bilo kada, pa čak i nedugo posle završetka utakmice i to ako je igrač napravio prekršaj koji je kažnjiv prema fudbalskim pravilima. Najčešći razlog kazne je „nesportsko ponašanje“, koje se kažnjava svaki put kada se narušava duh igre.

Sudija može da odluči da ne dosudi prekršaj ako smatra da ekipa nad kojom je prekršaj napravljen može da ostvari prednost iz nastavka akcije. Sudija, ako prednost nije ostvarena, odnosno ako ekipa nad kojom je prekršaj napravljen nije ostvarila neki značajan pomak u akciji, može da vrati igru i dosudi prekršaj koji se izvodi na mestu gde se prekršaj dogodio. Ako se radi o prekršaju koji zahteva kaznu, a ekipa nad kojom je prekršaj napravljen može da ostvari prednost, sudija zadržava pravo da kazni igrača nakon odlaska lopte izvan granice terena.

Sudija moze dosuditi penal i u slucaju kada prekrsaj nije nacinjen u kaznenom prostoru od 16 metara ukoliko smatra da je igrac napravio tezak prekrsaj koji se krsi sa pravilima sportske igre..

 

Ofsajd

 

Igrač je u ofsajdu ako je bliži suprotnoj gol-liniji i od lopte i od svih protivničkih igrača, osim ako je u svom delu igrališta. Ako je igrač u liniji sa suparnikom, ofsajda nema. Trenutak u kojem pomoćni sudija mora da odredi ima li ofsajda je trenutak upućivanja lopte prema igraču. Ako u tom trenutku ofsajda nije bilo, igrač slobodno može da krene ka gol-liniji.

Ako je lopta upućena igraču koji je u ofsajdu, a on očito pokazuje da ne namerava da igra loptom ili ometa beka u dobijanju lopte nazad, tada se ofsajd ne dosuđuje, a neki drugi igrač slobodno može da igra loptom ili dodaje, pod uslovom da nije napravio ofsajd.

Pravo (izvorno) pravilo je da napadač u trenutku upućivanja lopte mora da ima najmanje dva protivnička igrača bliže protivničkom golu, gde je uglavnom jedan golman, a drugi odbrambeni igrač. Retka je situacija da golman istrči i interveniše, a protivnik odmah vrati loptu ka golu gde se nalaze napadač i odbrambeni igrač. Tada je ofsajd, ali se dešava da igrači to ne znaju, pa dolazi do protesta kod sudija i dodeljivanja kartona.

Idi na vrh stranice
bottom of page