Fudbal (engl. football, od reči (engl. foot) — stopalo, i (engl. ball) — lopta) ili nogomet kolektivni je sport koji se igra između dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igrača. Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svetu. Igra se u preko 200 zemalja. Mogu ga igrati ljudi svih godišta i oba pola. Često se o fudbalu govori kao o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“. Igra se fudbalskom loptom na pravougaonom igralištu s travnatom ili veštačkom podlogom. Golovi su smešteni jedan nasuprot drugom na kraju uže strane igrališta. Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino golman može u ograničenom prostoru, takozvanomkaznenom prostoru, igrati rukom. Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne više golova (pogodaka).

Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama održala su se i do danas. Najviše fudbalsko telo je FIFA(Fédération Internationale de Football Association). FIFA organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu, najprestižnije sportsko takmičenje uopšte.

 

Priroda fudbalske igre

 

Fudbal se igra po propisima koji se nazivaju pravila fudbalske igre. Svi igrači, 22 igrača, čine sve saglasno s pravilima igre da zadrže loptu u posedu svoje ekipe i da je sprovedu u protivnički gol. Ekipa koja postigne više pogodaka na kraju utakmice je pobednik, a ako obe ekipe imaju jednak broj postignutih pogodaka, ili nijedna ekipa ne postigne pogodak, utakmica je nerešena (remi).

Osnovno je pravilo da nijedan igrač osim golmana ne sme namerno da dodirne loptu dlanom ili bilo kojim delom ruke, osim ramenom. Međutim, igrači moraju izvesti aut upravo rukom, bolje rečeno sa obe ruke, jer izvođenje auta jednom rukom znači automatsku dodelu lopte protivničkoj ekipi. Iako se igrači najviše koriste nogom, dopušteno je igranje bilo kojim delom tela osim ruke.

Igrači pokušavaju da se približe protivničkom golu s loptom na razne načine: individualnom kontrolom poput driblinga, dodavanjem lopte saigraču ili udarcem prema golu što protivnički golman treba da odbrani. Protivnička ekipa nastoji da osvoji loptu presecanjem dodavanja ili uklizavanjem prema protivniku koji ima loptu. Uklizavanje je ograničeno; ako dođe do kontakta između igrača koji uklizava i onog koji ima loptu, dosuđuje se prekršaj, a lopta se daje ekipi čiji je igrač vodio loptu.

Fudbal je dinamična sportska igra. Lopta je u igri sve vreme osim kada sudija zaustavi igru zbog njenog izlaska izvan granica igrališta ili nekog prekšaja u terenu. Nakon zaustavljanja, igra se nastavlja prema pravilima.

U profesionalnim ligama, na utakmici je najčešći rezultat od najviše 3 gola. Na primer, u Premijer ligi u sezoni 2005/06, prosek golova po utakmici bio je 2,48.

Golovi se postižu iz igre i iz kaznenih udaraca. Kazneni udarci su penali ako je prekržaj načinjen u obeleženom kaznenom prostoru, udanjenom 16 m od gola. Prekršaji, van toga prostora, se sankcionišu sa slobodnim udarcima.

Fudbalska utakmica se ne može igrati bez golmana i kapitena. U pravilima fudbala, samo golman ima određenu ulogu. Svi ostali igrači mogu igrati na bilo kojem mestu na terenu. U modernom fudbalu, postoje, osim golmana, još tri osnovne pozicije:

• napadači: čija je glavna uloga postizanje gola

• vezni igrači: čija je uloga oduzimanje lopte protivniku, te dodavanje lopte svojim napadačima

• bekovi: njihova je uloga sprečavanje protivničke ekipe da postigne gol.

Ove se pozicije dalje razrađuju. Ta se razrada najčešće ogleda u postavljanju igrača na određenu stranu, na primer: postoje centralni (srednji) bekovi, te levi i desni vezni igrači. Iako igrači igraju na unapred određenoj poziciji, oni mogu bez problema preći na neku drugu poziciju. Određivanje pozicije na kojoj će igrači igrati zove se fudbalska formacija. Formacija ujedno definiše i taktiku, a određuje je trener.

 

Istorija i razvoj​

 

Igre koje su se temeljile na šutiranju lopte odigravale su se u mnogim zemljama tokom istorije. Najstarija igra o kojoj postoje dokumenti je cuju, koja se pominje tokom vojnih vežbi za vreme dinastije Čin u Kini (255.-206. pre nove ere). Ostale pradavne igre bile su kemari u Japanu i harpastum u Starom Rimu.

Pravila fudbalske igre su doneta sredinom 19. veka da bi konačno ujedinila sve vrste fudbala koje su se igrale po raznim školama širom Velike Britanije. Prva su pravila izmišljena u Kembridžu 1848, ali nisu bila usvojena. Tokom 50-ih godina 19. vekabrojni klubovi u državama s engleskim kao maternjim jezikom igrali su fudbal koji se razlikovao od jednog do drugog mesta. Neki su klubovi donosili sopstvena pravila, a najpoznatija su bila „Šefildska fudbalska pravila“ iz 1867. Takođe, 1862, Džon Čarls Tring izneo je svoju vrstu pravila koja su imala uticaja u stvaranju prvih „fiksnih“ pravila.

Sva ova pravila su imala pozitivnu posledicu; stvaranje prvog fudbalskog saveza, dana 26. oktobra 1863.. Prvo okupljanje saveza bilo je u Freemason's Tavern u ulici Great Queen Street u Londonu.

U Freemason's Tavern, tokom pet susreta između oktobra i decembra, doneta su službena pravila koja su, s manjim izmenama, na snazi i danas. Na završnom sastanku, klub Blackheath povukao se iz saveza zbog izbacivanja dva pravila; prvo, u kojem je pisalo da je dopušteno igrati rukom bilo gde na terenu i drugo, u kojem je dozvoljeno udaranje po nogama.

Danas, pravila donosi IFAB (International Football Association Board). Ovo je telo osnovano 1886. posle sastanka u Mančesteru. Na tom su sastanku su učestvovali, osim engleskog, i škotski, velški i irski fudbalski savez.

Najstarije fudbalsko takmičenje je engleski FA kup, prvi put održan 1872. Engleska je takođe dom najstarije lige, osnovane 1888. od strane Aston Vile. Originalni sistem takmičenja okupljao je 12 ekipa iz srednje i severne Engleske.

FIFA je osnovana 1904. u Parizu, obećavši da će poštovati i pokušati da unapredi fudbalska pravila. Povećana popularnost fudbala na međunarodnom nivou dovela je da IFAB primi FIFA-u pod svoje okrilje 1913. godine. U današnje vreme, IFAB se sastoji od četiri člana iz FIFA-e, kao i od jednog predstavnika iz svakog od četiribritanska saveza.

Danas, fudbal svoj status najpopularnijeg sporta na svetu duguje jednostavnim pravilima i minimalnoj opremi. Fudbal se danas igra na profesionalnom nivou u više od dvesta zemalja sveta, a zanimljivo je napomenuti da je, prema FIFA-i, veći broj amatera nego profesionalaca. Također, FIFA je 2001. objavila da preko 250 miliona ljudi igra fudbal redovno za neki profesionalni ili amaterski klub.

U velikom delu sveta, fudbal zbog činjenice da je ekipni sport, zbližava ljude i poboljšava odnose između mesta, gradova, pa čak i država. Američka TV-stanica„ESPN“ tvrdi da je plasman Obale Slonovače na Svetskom prvenstvu 2006. prekinuo građanski rat u toj afričkoj zemlji. No, nasuprot tome, dobro je poznat slučaj „fudbalskog rata“ između Hondurasa i Salvadora, kao i nemili događaj na Maksimiru 1990, na utakmici između Dinama i Crvene zvezde.

 

 

Izvršna tela

 

Najviše i najuticajnije fudbalsko telo je FIFA. Osim fudbala koji je najpoznatiji, FIFA je takođe nadležna za razvoj futsala i fudbala na pesku. Sedište FIFA-e je u Cirihu, u Švajcarskoj. Postoji šest regionalnih konfederacija koje su u savezu sa FIFA-om:

• Azija: AFK (Azijska fudbalska konfederacija)

• Afrika: KAF (Afrička fudbalska konfederacija)

• Srednja/Severna Amerika i Karibi: KONKAKAF (Fudbalska konfederacija karipskog, severnoameričkog i srednjoameričkog fudbala)

• Evropa:UEFA (Unija evropskih fudbalskih asocijacija)

• Okeanija:OFK (Fudbalska konfederacija Okeanije)

• Južna Amerika: KONMEBOL (Fudbalska konfederacija južnoameričkog fudbala)

Neki fudbalski savezi menjaju poneke fudbalske propise. Međutim, kada se održava službeno takmičenje, sva pravila FIFA-e i pripadajuće konfederacije moraju da se prihvate. FIFA kao sama ne donosi pravila, već je za to nadležan IFAB, kao što je već objašnjeno.

 

Najveća međunarodna takmičenja

 

Najveće međunarodno takmičenje organizuje FIFA, a to je Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ovo takmičenje se održava svake četiri godine. Više od 190 nacionalnih fudbalskih reprezentacija učestvuje u kvalifikacijama pod nadzorom pripadajućih konfederacija za mesto u završnom turniru. Na završnom turniru nalaze se 32 ekipe (broj ekipa je 1998. godine povećan sa 24 na 32) koje se takmiče tokom približno mesec dana. Naredno svetsko prvenstvo održaće se 2010. u Južnoj Africi.

Fudbal je takođe zastupljen na Olimpijskim igrama od 1900, sa izuzetkom igara u Los Anđelesu 1932. Pre nastanka svetskog prvenstva u fudbalu, Olimpijske igre su imale status najvećeg međunarodnog takmičenja u fudbalu. Prvo je olimpijski fudbalski turnir bio predviđen isključivo za amatere, ali od OI u Los Anđelesu nastup je dopušten i profesionalcima uz brojna ograničenja koja onemogućuju slanje najjačih fudbalskih reprezentacija na OI. Trenutno, fudbal na OI igra se na nivou U-23, ali od OI u Pekingu 2008. sa tim se prestalo. Tako danas svi mogu da šalju najbolje nacionalne igrače na Olimpijske igre. Kod žena i ženskog fudbala na OI, stvari su potpuno drugačije. Od Olimpijskih igara 1996. u Atlanti i žene igraju fudbal i to sa svim profesionalnim igračicama bez starosnih ograničenja. Zato je titula olimpijskih fudbalskih pobednica od jednake vrednosti kao i Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene.

Nakon SP-a, najvažnija međunarodna fudbalska takmičenja su kontinentalna prvenstva koja organizuju kontinentalne konfederacije i okupljaju najbolje fudbalske ekipe sa pojedinog kontinenta koje na glavni turnir ulaze kroz sitem kvalifikacija. Ti turniri po kontinentima i nadležne konfederacije su:

• Evropa: Evropsko prvenstvo u fudbalu (UEFA)

• Južna Amerika: Kup Amerika (KONMEBOL)

• Afrika: Afrički kup nacija (KAF)

• Azija: Azijski kup (AFK)

• Srednja/Severna Amerika: KONKAKAF Zlatni kup (KONKAKAF)

• Okeanija: OFK kup nacija (OFK)

Osim toga postoje i klupska takmičenja po kontinentima koja su takođe vrlo popularna i kvalitetom ne zaostaju za nacionalnim kontinentalnim takmičenjima. Najpoznatija klupska takmičenja su Liga šampiona u Evropi, kao i Kup Libertadores u Južnoj Americi. Pobednici ovih kupova, kao i kupova ostalih kontinenata igraju u takmičenju zvanom Svetsko klupsko prvenstvo.

 

Takmičenja na državnom nivou

 

Fudbalskii savez svake pojedine države je nadležno telo za stvaranje ligaškog takmičenja, koja se uobičajeno dele u nekoliko liga (divizija). U ligama ovakve vrste ekipe dobijaju bodove zavisno od rezultata.

Bodovanja su različita:

• 3 za pobedu, 1 za nerešeno, 0 za poraz

• 2 za pobedu, 1 za nerešeno, 0 za poraz

• 2 za pobedu, 1 ako nakon nerešene utakmice se dobije na jedanesterce, 0 ako se izgubi na jedanaesterce nakon nerešene utakmice, 0 za poraz

• 3 za pobedu, 2 za nerešeno, 1 za poraz

Ekipe su postavljene na tabelu prema rezultatima koje postižu, počevši od najbolje, a završno sa najlošijom ekipom.

Najčešće, ekipe se tokom jedne sezone susreću dvaput, jednom na svom terenu i jednom u gostima. Na kraju sezone ekipa sa najviše osvojenih bodova proglašava se prvakom, a jedna do četiri najlošije ekipe ispadaju u niži rang takmičenja, a zamenjuje ih isti broj najboljih ekipa iz nižeg ranga.

Ponekad liga redosled nije konačan; nakon ligaškog dela takmičenja, igraju se doigravanja za prvaka, plasman u višu ligu ili za određeni plasman, kao i razigravanja za opstanak u postojećem takmičenju.

Određeni broj najboljih ekipa u najvišem rangu takmičenja stiče pravo igranja u međunarodnim klupskim takmičenjima iduće sezone. Glavni primeri ovakvog koncepta takmičenja nalaze se u Južnoj Americi, u sistemu Apertura i Klausura. Prevedeno, radi se o prvom (otvarajućem) i drugom (zatvarajućem) delu takmičenja.

U dodatku ligama, većina fudbalskih saveza dodaje i kup takmičenje tokom sezone. Kupovi su najčešće organizovani po kup sistemu. To znači da pobednik jedne utakmice prolazi u sledeći krug takmičenja, a gubitnik više ne učestvuje u takmičenju, odnosno ispada iz takmičenja.

U velikom broju zemalja se organizuje i tzv. „Superkup“, u kome se u jednoj utakmici sastaju državni šampion (pobednik prvenstva) i pobednik kupa, što najčešće ima samo revijalni značaj (bez uticaja na plasman na međunarodna takmičenja). Ukoliko je neki klub osvojio takozvanu „duplu krunu“ (pobednik i prvenstva i kupa), „Superkup“ se ne organizuje.

Veoma često, naročito od početka 90-ih, u pojedinim zemljama, organizuje se i tzv. „liga-kup“, takmičenje, u kome se klubovi nekoliko kola takmiče po ligaškom sistemu, najčešće po grupama, nakon čega najbolje plasirani timovi učestvuju u eliminacionoj završnici (kup sistem).